Klub mladih hemičara Srbije

Author Archive

Sam svoj majstor, Laza i baksuz

napisao , okt.15, 2012, kategorija Opšte

Psihičke pripreme za razgovor za posao

Pre nešto malo više od godinu dana sam se poslednji put uspeo uz stepenice u Karnegijevoj 4 kao student i prvi put spustio niz njih kao dipl. ing.  Super je osećaj jer se jedno veliko poglavlje uspešno završilo, ali ne baš i tako lepa činjenica da posle lepih 5-6 godina provedenih kao student, sa svim povlasticama i beneficijama koje taj status u Srbiji nudi, postajem: nezaposlen, jedan u moru.

Tokom pokušavanja rešavanja statusa nezaposlenog lica, primetio sam tri grupe tragača za poslom: „sam svoj majstor“, „Laza materina maza“ i „baksuz“.

(više…)

Ostavi komentar više...

Diploma u rukama, a znanje?

napisao , apr.01, 2012, kategorija Opšte

Preuzeto sa: www.freedigitalphotos.net

Nedavno sam bio sa drugarom Jocom na pivu. Nismo se videli od kada smo diplomirali,  to je bilo skoro pre pola godine, a za vreme studija bili smo nerazdvojni. Od prve godine  zejedno smo u grupi, isti smer smo završili. Prepisivali smo fiziku jedan od drugog, jedan drugom nabavljali skripte sa predavanja. Sigurno svako od vas ima tako nekog, kolegu, koji zapravo nije kolega nego je pravi pravcati prijatelj. Jer su bar meni kolege bili samo oni sa kojima sediš  na predavanju ali na pivu nikada. Naravno da smo ovoga puta pretresi ko je još završio, šta se desilo sa Perom, Mikom, Žikom i ostalima. On je slušao moje dogodovštine sa posla a ja njegove sa brojnih ragovora za posao na koje odlazi u poslednje vreme. On je čak i završio fakultet pre mene, ali nisu mu se složile kockice kao meni pa i dalje traga za zaposlenjem.

(više…)

9 komentara više...

Industrija Srbije

napisao , jan.29, 2012, kategorija Opšte

Ovo je priča koju već duže vreme želim napisati, čak sam je i u nekoliko navrata počinjao kucati, ali sam odustajao, jer mi je zvučala pomalo politički obojena, a tome ne sme i NEĆE biti mesta u Klubu. Stoga ću se sada strikno držati zamišljenog koncepta.

Zrenjaninska Pivara, jedna od najstarijih pivara u Srbiji, ugašena, na moju veliku žalost

Ko iole putuje po Sbiji, zasigurno je primetio napuštene fabričke hale na ulazima u gradove, neretko zarasle u korov, išaranih zidova, polupanih prozora i razvaljenih ograda. Često su to fabrike koje su, kao što bi novinari rekli: bili giganti nekadašnje velike države, ali nakon sankcija i višegodišnje krize su u potpunosti propali i nestali sa industrijske mape ove sada zaista male države. Ali da li su samo sankcije bile uzročnik svemu tome, trebali smo nakon ukidanja sankcija da dobijemo nove fabrike, ili bar po neku novu fabriku koja bi snagom mogla stati uz rame industrijama poput: Azotare u Pančevu, Šećerane u Zrenjaninu, Borskog kompleksa, Prve Iskre Barič i mnogim drugima… Nažalost takvih nema.

(više…)

4 komentara više...

Lov na veštice (saga o bisfenolu A)

napisao , mar.12, 2011, kategorija Hemija i tehnologija

RARIOAKTIVNA PASTA ZA ZUBE

RARIOAKTIVNA PASTA ZA ZUBE

Prvog marta ove godine jedna od udarnih vesti bila je da je EU zabranila upotrebu bisfenola A (BPA) u proizvodnji bočica za bebe. Odluku o zabrani je komisija EU donela još u januaru, ali je stupila na snagu tek 01.03.2011 . Navod zbog kog je zabrana izrečena je jošuvek u potpunosti nedokazana tvrdnja „Američkog nacionalnog instituta za zdravlje“ da ova  supstanca može ozbiljno groziti reproduktivno zdravlje dece.

Zabrane ovog tipa nisu čudne, jer razvojem tehnologije otkrivamo nove materijale, za koje smatramo da su odlični dok ne spoznamo njihovo nepovoljno dejstvo na naše zdravlje. Primera ovakvih pronalazaka ima zaista mnogo. Jedan od svima poznatih otkrića ove vrste je olovni benzin, zarad povećanja antidetonacionih karakteristika gorivu je dodat Pb. U jednom litru benzina može biti i 0,4 g olova. Štetnost olova ne moram ni pominjati. Takođe tu je i freon, proteran iz upotrebe pre par godina, a u narednih 40 godina će Zemlja lečiti rane koje su nastale upotrebom ovog gasa. Moram pomenuti i azbestne ploče i olovne cevi koje smo u prošlosti obilato koristili. Tokom istorije bilo je i primera pronalazaka koji su iz današneg naučnog ugla tragični, meni najupečatljiviji primer takvog „sjajnog“ otkrića je primena radioaktivnih supstanci u svrhe ulepšavanja! (više…)

3 komentara :, , , , više...

Pivo, možda niste znali…

napisao , avg.20, 2010, kategorija Hemija i tehnologija

Osnovno

Pivo je alkoholno piće sa malim sadržajem alkohola, izražen u procentima najčešće se kreće od 2,0 do 6,0 %, mada može da iznosi i do 14% . Spravlja se od davnina i do današnjih dana mu je menjan ukus. Prvim proizvođačima se smatraju stari Egipćani, njihova tehnologija je sa Rimljanima preneta u Evropu.

Sastav

Osnovni sastojci jednog dobrog (a i lošeg) piva su: voda, ječmeni slad, hmelj, kvasac, mogu se još dodavati razni aditivi koji poboljšavaju kvalitet piva. Umesto glavne sirovine, ječmenog slada, može se koristiti i surogat do 1/3 ukupne mase osnovne sirovine. U Evropi i Americi se kao surogat koristi kukuruz a u Aziji pirinač. Neke zemlje, kao što je Nemačka su zakonom zabranile upotrebu surogata pri proizvodnji piva, na taj način štiteći potrošače ali i kvalitet ovog dragog nam napitka. (više…)

10 komentara :, , više...

Jabulani

napisao , avg.12, 2010, kategorija Hemija i tehnologija

Koliko smo napredovali od pronalaska točka, parne mašine, Haber-Bošove sinteze, ukazuje i nedavno završeno svetsko prvenstvo u Južnoj Africi. Doduše, navedeni primeri iz prošlosti su bitno uticali na čovečanstvo što se ne može reći za „Jabulani„, ali je Adidas-ova lopta dobar pokazatelj koliku primenu može imati nauka na najobičnijem upotrebnom predmetu kao što je fudbalska lopta. Jer je Adidas u ovu loptu uložio svoje tridesetogodišnje  znanje u proizvodnji fudbalskih lopti za svetska prvenstva, počevši od Meksika 1970 i „Telestar-a„.

Adidas je kreirao loptu koja definitivno donosi mnogo novina.  Grip’n’Groove tehnologija je možda i najveća inovacija na ovoj lopti, aerodinamika ove lopte bi trebalo da bude bolja nego na bilo kojoj drugoj. Najviše zahvaljujući velikim panelima koji su lepljeni na površinu lopte, a ne kao do sada prišivani mali segmenti.  Ovo pored povećane aerodinamike omogućava i smanjenu apsorpciju vode, jer su površinski slojevi lopte izradjeni na bazi polimera koji umanjuju apsorpciju, odnosno po Adidas-ovim tvrdnjama apsorpcija  nakon 250 rotiranja u vodi iznosi 0% (nula). Takodje takva površina omogućava poboljšanu kontorlu lopte, jer se smanjuje mogućnost nepredvidljivog odskakanja lopte od površine zemlje. (više…)

1 komentar :, , , , više...

Koraci napred!

napisao , apr.18, 2010, kategorija Hemija i tehnologija

Novi Sad

Danas smo bili u Novom(e) Sadu na savetovanju SHD-a. Bilo nam je nadasve zanimljivo. Ovo je možda jedan od prvih pokazatelja da Klub počinje da diše punim plućima: broj pordužnica se povećao za 100%, novi ljudi su se priključili klubu, drugo predstavljanje kluba je obavljeno, prvi put su članovi kluba išli negde kao grupa.

Ali da ne bih priču počinjao od sredine. Moram se prvo osvrnuti na prezentaciju Kluba Mladih Hemičara Srbije na Hemijskom fakultetu, koja je održana 19. marta 2010. Na prezentaciji su svi zainteresovani članovi Kluba mogli čuti koji su ciljevi kluba i koje su prednosti članstva. Pored prezentacije kluba bilo je upriličeno i izlaganje tri studentska rada. Odnosno jednog diplomskog rada, jednog rada koji je radjen na Hemijskom fakultetu i jednog rada koji je radjen u inostranstvu. Tokom tih izlaganja smo saznali da je rad u laboratoriji poput rada u rudniku, da je Beč prelep grad i naučili štošta zanimljivo vezano za organsku sintezu. (više…)

Ostavi komentar :, , , , više...

Pero, s’ onoga sveta

napisao , feb.06, 2010, kategorija Opšte

Pero

Pero s' onoga sveta

Jutros kada sam išao ka (m)učionici sreo sam dugogodišnjeg poznanika. Nakon kraćeg natezanja uspeo sam ga ubediti da do čitaonice stignemo zaobilaznim putem, preko “Bistroa“.  Svratili smo na sokić od ječma i hmelja za mene i sokić od cedjene narandže za njega. Povela se priča o starim danima poznanstva, o fakultetu, životu i sve tako redom.

Već nakon par rečenica setio sam se zašto smo ga zvali Pero, s’ onoga sveta… Dok nam je tema bilo studiranje bio je glavni, držao je slovo, gubio se u brojevima i ocenama. Ponekad je gotovo padao u vatru zbog svih nepravdi koje svi doživimo tokom studiranja, kako je još prvog dana studiranja shvatio da ocena nije merilo znanja i kako se znanje stiče za sebe a ocene zarad kasnijih benificija. Srdio se na moje opaske da u životu ima toliko bitnijih stvari od fakulteta i da dok je student treba da koristi i druge pogodnosti studentskog života a ne da bude inventar u čitaonici. Sa kakvim se žarom suprotstavio toj tezi nisam mogao verovati, čak je u momentima ustajao da bi ostavio jači utisak da je samo on u pravu, a ceo svet loše razmišlja. (više…)

9 komentara :, , , više...

Zdravo i gladno

napisao , jan.20, 2010, kategorija Hemija i tehnologija

HIP Petrohemija Pančevo

Ne tako davno je održan samit u Kopenhagenu, glavna tema su bile klimatske promene koje već sada svi mi možemo osetiti na svojoj koži. Naravno kao i mnogo puta pre toga nakon višednevnog većanja i sastančenja odličeno je da se ništa ne odliči. Odnosno postignut je neobavezujući dogovor koji je više nego sraman i ponižavajući za sve države koje su klimatske promene shvatile mnogo ozbiljnije od Amerike, Kine i čak Australije koji su glavni zagadjivači u svetu ali i glavni zagovarači protiv „Kjoto protokola“.

Neke zemlje su ovu problematiku zaista ozbiljno shvatile tako je Nemačka svoju celokupnu kožarsku industriju premestila u zemlje u razvoju. Jer je ovaj tip industrije jedan od najvećih zagadjivača vodotokova, a preskupo bi bilo investirati u modernizaciju, jer ponekad zaista nije moguće a još manje je dovoljno samo zakačiti filter koji će „rešiti stvar“. Pored toga što su spasli svoje reke obilnih zagadjenja ispali su fini i dobri i ostvarili višemilionske investicije u industriju zemalja u razvoju. Koje do juče nisu imale gotovo nikakve zagadjivače jer nisu ni imale industriju pa im ovi više dobro dodju nego što odmažu ekoligiji te države. (više…)

Ostavi komentar :, , , , više...

Ovde i tamo

napisao , dec.05, 2009, kategorija Opšte

Ovde i tamo

Na koju stranu?

Može se reći da se radi o šekspirovskoj dilemi: Otići ili ostati, pitanje je sad!? Samo što ovo pitanje pogađa svakoga od nas i što verovatno ima presudan značaj na naš budući naučni a i socijalni život. Promene su više nego korisne, ali na njih treba biti dobro pripremljen. Uvek  je trava sa one strane ograde bila zelenija i lepša, pogotovo svima nama koji smo godinama bili zatvoreni u imaginarnom kavezu gde je pogled ka spoljnem svetu dirigovan i gotovo uvek zakrivljen.

Kao i većina mojih kolega kojima se završetak studija bliži počeo sam razmišljati šta dalje? Na koju stranu se okrenuti i gde otići? Čemu se posvetiti po završetku fakulteta? Čak sve češće i razgovaram o tome sa prijateljima i ljudima koji su u sličnoj dilemi. Nažalost, ili na sreću, sve nas manje deli iste stavove i sve češće zastupam mišljenje manjine. Ko je u pravu, hm, vreme će pokazati. (više…)

8 komentara :, , , , više...

Tražiš nešto?

Koristi formu ispod da pretražiš sajt:

I dalje nisi našao šta si tražio? Ostavi komentar na nakom članku ili nas kontaktiraj kako bi smo rešili problem!