Klub mladih hemičara Srbije

Pero, s’ onoga sveta

napisao , feb.06, 2010, kategorija Opšte

Pero

Pero s' onoga sveta

Jutros kada sam išao ka (m)učionici sreo sam dugogodišnjeg poznanika. Nakon kraćeg natezanja uspeo sam ga ubediti da do čitaonice stignemo zaobilaznim putem, preko “Bistroa“.  Svratili smo na sokić od ječma i hmelja za mene i sokić od cedjene narandže za njega. Povela se priča o starim danima poznanstva, o fakultetu, životu i sve tako redom.

Već nakon par rečenica setio sam se zašto smo ga zvali Pero, s’ onoga sveta… Dok nam je tema bilo studiranje bio je glavni, držao je slovo, gubio se u brojevima i ocenama. Ponekad je gotovo padao u vatru zbog svih nepravdi koje svi doživimo tokom studiranja, kako je još prvog dana studiranja shvatio da ocena nije merilo znanja i kako se znanje stiče za sebe a ocene zarad kasnijih benificija. Srdio se na moje opaske da u životu ima toliko bitnijih stvari od fakulteta i da dok je student treba da koristi i druge pogodnosti studentskog života a ne da bude inventar u čitaonici. Sa kakvim se žarom suprotstavio toj tezi nisam mogao verovati, čak je u momentima ustajao da bi ostavio jači utisak da je samo on u pravu, a ceo svet loše razmišlja.

Tako sam saznao gotovo sve o njegovim profesorima sa fakulteta, koji je dobar pedagog a koji je hodajuća sujeta. Koji su asistenti posvećeni radu sa studentima a koji svojim projektima i trčkanjem za dodatnom zaradom. Kako ima koleginicu koja je stigla do kraja fakulteta a i dalje sastavlja aparaturu za destilaciju isključivo sa leva u desno: „Zaboga, reakcija ide sa leva u desno“. Zašto njegov drugar i danas misli da su svi termometri na fakultetu pokvareni i da bi bilo krajnje vreme da pare koje daju za „ratnu štetu“ upotrebe za nabavku istih, jer svi nakon dobrog protresanja i dalje pokazju 24 – 25OC. Zaista sam se slatko nasmejao, njegovim dogodovštinama i anegdotama. Ali, sve mu je nekako bilo vezano za školicu i samo za školicu.

Nisam moga da odolim da ga ne pitam šta sada čita i kao iz topa je odgovorio Vollhardt-a, po drugi put, baš voli da ga prelistava kada mu je dosadno. Umesto tad da stanem sa „glupim“ pitanjima, meni su samo navirala. Tako sam saznao da je poslednji put išao u pozorište kada je bio četvrti razred osnovne škole i kada ih je učiteljica vodila na lutkarsku scenu da gledaju „Tri praseta“. Ako izuzmemo pomenutu nam organsku hemiju, za koju se nije složio da je stučna knjiga jer ima pre svakog poglavlja zanimljive izvode iz realnog života, poslednja knijga kojoj se posvetio je bila Hokingova „Kratka istorija vremena“. Sport ne prati i prezire ga, Dejvid Bekam što se njega tiče može biti i onaj kuvar što ima emisiju na TV, a Džejmi Oliver ima najbolji centaršut na svetu. Politika ga nikada  nije zanimala i na izbore ne izlazi jer je to velika danguba. Amsterdam je glavni grad Belgije a Brisel je prestonica mode, a Švajcarci su poznati po dobrim automobilima…

Tužno je što mu opravdanje za skučen pogled na svet ima formulaciju kakvu samo on može smisliti: “Miroslave,  ja se ne spremam za učešće u kvizu „Želite li da postanete Milioner“, već želim da postanem profesor na fakultetu i da se bavim naukom“. Nažalost očigledno mu nije baš jasno da je biti naučnik mogo više od poznavanja jedne oblasti i da je pravi akademski gradjanin široko obrazovana osoba a ne zatucana bubalica koji kulturna dešavanja zaobilazi u širokom luku. Možda će mu se “samo kazati kada naraste”, a možda pak i nikada neće. A da li neko od Vas želi postati profesor Perinog kova?

:, , ,

9 Komentari za ovaj članak

  • admin

    Ovde je komentar suvišan. Svako ko racionalno razmišlja vidi gde je „caka“ u svemu ovome.
    Nauka sa jedne strane jeste poznavanje date oblasti kojom želiš da se baviš, dok je sa druge, baš kao što ti kažeš „više od poznavanja jedne oblasti“. Profesor Perinog kova i nije profesor, bar ja tako smatram. Doduše, verujem da je većina studenata (i profesora) saglasna sa mnom. Možda grešim…
    Ne znam, ali meni su ipak drage te „povlašćene studentske markice“…

  • Olivera

    Istina je da se ne treba posvetiti samo jednoj oblasti, bila to nauka ili sta vec, ali, na zalost, mnogo je vise ljudi koje ne interesuje nista, pa cak ni to sto studiraju. Interesovanje u toj oblasti se ogranicava se na ispitna pitanja, a ocena kojoj se tezi je 6 (da je vise ne bi valjalo)…
    Normalno je da ima takvih ljudi, ali nije normalno da ih je TOLIKO! Cela generacija na mom smeru je takva…
    Tako da,posalji ti tog Peru kod nas, lepo cemo se druziti.

  • admin

    Naravno da ima i druga krajnost, kao sto kaze Olivera. Ali ta krajnost je podjednako udaljena od neke „normalne sredine“ kao i sto je Perina krajnost. I jedno i drugo bi trebalo balansirati.
    Potpuna izolacija i ogranicavanje na jednu stvar, sa jedne strane, ili potpuna apatija sa druge.
    Pitanje je sta je zaista „normalna sredina“ u svemu tome…

  • Feldwebel

    Izolacija od spoljašnjeg sveta (politika, sport, noćni život) je smislena u granicama normale. Svako treba da ima „vezu“ sa realnošću, počev od toga u kojoj zemlji živimo, ili normalnu količinu socijalnih kontakta. Čitanje stručne literature kao relaksacija je suluda ideja. Slažem se da su studije bitne, isto kao i ocene, ali to ne treba da nas opseda. Potrebno je povremeno povući se iz tog celog sveta nauke i učenja, i ne mislim samo tokom avgusta kada fakultet ne radi. Možda čitanje knjiga, crtanje ili pisanje. Ja čitam Stephen Kinga, iako su u pitanju horori, ali opet je osvežavajuće ući u svet koji nije čista hemija, iako je to često svet koji je ravan paklu.
    Moj savet svakome je da pokuša da živi i pored obaveza na fakultetu koje su ogromne.
    Ako grešim… pa kad tad će mi se naplatiti…

  • miroslav.kalanj

    Generalno, svaka krajnost je bolesna bilo ona kao Perina ili kao aPerina. Pera mi je samo bio inspirativniji za opisivanje. Tragično je to što sve više ljudi iz moje okoline odlazi kod Pere u društvo, te se plašim da će se javiti i kontraši koji će se vladati potpuno nasuprot Peri i šta onda?! Dva loša neće izroditi dobro. Kao što Admin kaže da li postoji „normalna sredina“ ili su to već sada dve sukobljene krajnosti?
    U svakom slučaju „istina (sredina) je negde tamo“ sami je moramo pronaći.

  • :)

    „Nažalost očigledno mu nije baš jasno da je biti naučnik mogo više od poznavanja jedne oblasti i da je pravi akademski gradjanin široko obrazivana osoba a ne zatucana bubalica koji kulturna dešavanja zaobilazi u širokom luku. Možda će mu se “samo kazati kada naraste”, a možda pak i nikada neće. A da li neko od Vas želi postati profesor perinog kova?“

    Pa, prvo počisti ispred svog praga!
    Perinog -Prvo početno slovo vlastitog imena, i ako je pridev pise se velikim slovom. :)
    Drugo šta je „obrazivana osoba“?

    Lako je suditi drugima, zar ne?

  • admin

    Za obe ove „greške“ koje si naveo/la, iskreno mislim, da su greške u kucanju!
    „Mnogo je teže suditi samom sebi nego drugima. Ako uspeš sebi dobro da sudiš, znači da si istinski mudrac…“

  • Miroslav Kalanj

    Počišćeno. A nadam se da će i Perinog kova ljudi moći ispraviti greške sa dva klika.

  • psiholog

    Hm…slazem se da je studiranje mnogo vise od posatajanja delom inventara biblioteke…prvo zato sto ona pruza ogranicena iskustva (mi smo najsjanije napretke uspeli da napravimo organizujuci neformalne razmene sa studentima iz drugih zemalja u vreme kada je bilo jako tesko putovati i naucili neverovatne stvari), a drugo zato sto je nauka deo sireg zivota…inspiracija dolazi iz kontakata…da, i iz literature, ali za najinteresantnije stvari se sazna upravo na neke cudne i nestandardne nacine…meni je Petnica zaista jako pomogla da ovo razumem…a i zurke u fizickoj laboratoriji su bile nezaboravno inspirativne za kasniji rad…koji nije imao veze sa fizikom, ali svejedno :)

Leave a Reply

Tražiš nešto?

Koristi formu ispod da pretražiš sajt:

I dalje nisi našao šta si tražio? Ostavi komentar na nakom članku ili nas kontaktiraj kako bi smo rešili problem!