Klub mladih hemičara Srbije

Ovde i tamo

napisao , dec.05, 2009, kategorija Opšte

Ovde i tamo

Na koju stranu?

Može se reći da se radi o šekspirovskoj dilemi: Otići ili ostati, pitanje je sad!? Samo što ovo pitanje pogađa svakoga od nas i što verovatno ima presudan značaj na naš budući naučni a i socijalni život. Promene su više nego korisne, ali na njih treba biti dobro pripremljen. Uvek  je trava sa one strane ograde bila zelenija i lepša, pogotovo svima nama koji smo godinama bili zatvoreni u imaginarnom kavezu gde je pogled ka spoljnem svetu dirigovan i gotovo uvek zakrivljen.

Kao i većina mojih kolega kojima se završetak studija bliži počeo sam razmišljati šta dalje? Na koju stranu se okrenuti i gde otići? Čemu se posvetiti po završetku fakulteta? Čak sve češće i razgovaram o tome sa prijateljima i ljudima koji su u sličnoj dilemi. Nažalost, ili na sreću, sve nas manje deli iste stavove i sve češće zastupam mišljenje manjine. Ko je u pravu, hm, vreme će pokazati.

Do pre par godina sam bio ubedjen da nakon završetka studija želim otići na PhD u neku evropsku zemlju, možda čak i ostati malo duže. Jer nisam želeo da stalno presipam iz šupljeg u prazno i da veći deo vremena prilikom postavljanja eksperimenta provedem u krpljenju aparature. Zato sam oberučke prihvatio ponude za praksom u Holandiji i Nemačkoj, misleći da će period proveden tamo samo pojačati moju želju i ponukati me da se malo više posvetim tome. Nažalost nije bilo tako.

Naravno da je boravak tamo bio fenomenalan i da sam za tih šest meseci naučio baš puno, ali sam i video kako izgleda živeti u društvu sa drugačijim navikama i sa drugačijim običajima. Kako izgleda naručivanje piva na engleskom i udvaranje devojkama na stranjskom jeziku. Ali sam i video najbolje opremljene laboratorije, savremenu opremu, visok stepen organizovanosti univerziteta. Radio na instrumentima koje za četiri – pet godina studija nisam ni video kako izgledaju. Sve je to bitno uticalo na moju buduću odluku i rešenje šekspirovske dileme.

Svi mi koji se budemo odlučili na nastavak studija u inostranstvu, ćemo definitivno imati mnogo bolje uslove nego u Srbiji. Većina resursa će nam biti dostupnija nego ovde. Materijalni faktor, naravno bolji. Ali sa druge strane moramo se odreći, bar na kratko, porodice, prijatelja, starih navika, ajvara i bureka sa sirom. Postoji verovatno još stotinu i jedan razlog koji svakoga od nas nagoni na jednu od dve stane, ali izbor mora biti samo naš i u njega moramo verovati.

Nažalost, ova dilema nije dilema samo naših generacija, još je Šantić nekada davno napisao:

„Ostajte ovdje!… Sunce tudjeg neba

Nece vas grijat ko sto ovo grije;

gorki su tamo zalogaji hljeba

Gdje svoga nema i gdje brata nije.“

Nažalost problem nije od nas potekao i mi ćemo ga teško rešiti, mada bi mogli makar da se potrudimo da i ovde bude jednako dobro i da tas lakše prevagne na stranu ostanka (opstanka). Do tada, do boljih dana, nastaviću da slažem kockice i da tragam za razlozima na obe strane. Kao verovatno i većni drugih, dilema ostaje otvorena do poslednjeg trena. Pivo ili beer? Hello, guten tag, bonjouri ili pak ćao?

:, , , ,

8 Komentari za ovaj članak

  • admin

    Moje iskustvo „od preko“ je izuzetno. Ja sam svoju letnju praksu radio u Austriji.
    Ekipa je bila odlicna, nauka je bila na najvisem nivou, a organizacija je besprekorna.
    Ali postoje dva problema:
    1. Trava je svuda podjenako podsisana! Mnogo su „sterilni“ ti stranci. Mislim, sve im je organizovano do najsitnijih detalja, totalno su ubili spontanost, sto meni (a verujem i vecini nas sa ovih prostora) nikako ne odgovara. Jedan od primera, bila je situacija kad smo se dogovarali za veceru. Neka sreda je bila i kada austrijanac otvara rokovnik i kaze „Moze, sledeceg utorka“. Aman ljudi! Moram jesti nesto za tih sedam dana!
    2. Problem sa stalnim zaposlenjem! Gotovo je nemoguce da ga dobijes. U mojoj istrazivackoj grupi bio je lik koji je radio svoj cetvrti postdok! Ej, bre, cetvrti! I kad ga bude zavrsio, za nekih godinu dana, ide da trazi peti… To radi jer u akademiji, nema posla. A sa teorijskom hemijom i ne mozes bas da se zaposlis u industriji.

    Na svu srecu i tamo ima stranaca, koji nemaju taj njihov mentalitet, tako da nije bas sve tako sterilno i pod konac. Ima spontanosti.
    Jedan od najilustrativnijih primera je meni to sto oni na svakoj autobuskoj stanici imaju elektronsku tablu na kojoj pise za koliko minuta stize koji autobus. I on zaista stigne za toliko! Ovde, cekam trolu po 20 minuta i ne znam da li ce uopste stici i da li cu ja stici na fakultet. Uvek moram da uracunam (+-) pola sata gde god da krenem, zbog prevoza.

    Kako se i ovde tezi da se progura taj sistem da ne postoji stalno zaposlenje (bar u akademiji), mislim da cemo na kraju biti primorani da zapalimo. Trenutno. Nazalost.

    Ne znam, imam jos godinu dana, ali, nazalost, mislim da cu zapaliti, ako se nesto ne promeni ovde. Kapitalno promeni…

  • Milos R. Filipovic

    Moj komentar je izlisan, posto smo o tome nekada i pricali…

    Ali kako vreme prolazi na ovom postdoku u Nemackoj i ja shvatam sta se krije iza tog tudjeg sunca i zasto ne greje kao ovo nase..

    Na koncu dana, ti ces sam morati da doneses svoju odluku jer kakva god ona bila, bice ispravna…

    Stvar je mnogo kompleksnija nego sto izgleda i jedno vazno pitanje koje sebi treba da postavis jeste sta zasita zelis da radis sa sobom i koliko si spreman daleko da ides da bi to postigao.

    U skladu sa odgovorom mogao bih ti dati i par smernica baziranih na znanju koje sam stekao putujuci i radeci po svetu….

  • Burgija

    Ovi komentari nam ne govore nista, ali opet objasnjavaju sve kako jeste. To je nesto kao osnovni zapis Schrodingerove jednacine, a na svakom od nas je da iznadje svoju sopstvenu vrednost.
    (Ovo sam smisljao pola sata)

  • :)

    Pa, ako nije sve tako lepo, zašto mladi ljudi odlaze?

  • Miroslav Kalanj

    Kao što u tekstu i kaže nije sve tako lepo i savršeno, ima i dobrih i loših strana. Svako donosi svoju odluku, u svakom slučaju se nešto žrtvuje, samo je pitanje šta je vrednije i čega smo spremni da se odreknemo.

  • Stefan Radovic

    Svako bira sta zeli u zivotu,i sta zeli sa njim da uradi.Vecina nas je vezana za svoju porodicu i za svoj grad ali vecina nas da bi usavrsili svoje znanje odlaze u strane zemlje na studiranje.To ne znaci da nasa zemlja nema obrazovni program dobar vec naprotiv,nasa zemlja nema istrumenata i materijala za praksu kojoj veoma malo posvecuje vecinom je teorecki deo.Dokle je to u drugim drzavama veoma drugacije.Vecina ljudi koja ode na usavrsavanje posle nekoliko godina se vraca u svoju zemlju.

  • Miroslav Kalanj

    Nisam baš u potpunosti saglasan sa tobom Stefane. Prvo imam velike sumnje u kvalitet našeg obrazovanja, ne mislim da je loše, ali mišljenja sam da neki strani obrazovni sistemi daju mnogo konkretnij, primenjivije i znanje usresredjeno na jednu oblast. Tako da oni postaju sjani stručnjaci za jednu stvar, a oko većine ostalih su gotovo na nivou srednje skole. Da li je vredno trošenja vremena na detaljisanje oko stvari kojima se u životu nikada, ali baš nikakda nećemo baviti?

  • Milan Vitas

    Drage kolege moram da iznesem svoje kritike na racun vasih shvatanja i dilema oko toga da li ostati u Srbiji ili otici u inostranstvo i tamo traziti srecu. Ja sam nesto stariji od Vas, a takoreci sam tek poceo studije, ali sam kao i vi zeleo da odem u inostranstvo i da se tamo „obogatim“ i potrazim srecu jer u Srbiji ije bilo sanse da se moji snovi ostvare. Medjutim vremenom sam shvatio da u Srbiji nasi snovi nikad nece moci da se ostvare jer svi mi odlazimo iz zemlje u koju se mozda vise nikad necemo vratiti privuceni ponudama stranih kompanija u vidu dobre zarade i samim tim lepseg zivota. Nemojte zaboraviti da je Nikola Tesla , najveci naucnik svih vremena skoncao u sobicku u Njujorku, takoreci zaboravljen od svih. Na samrti je zeleo da mu se na pogrebu svira pesma „Tamo daleko“. Nemojte i vi da budete nove Nikole Teslevec ostanite u Srbiji i ovde radite. Ako imate sta da ponudite stranim kompanijama oni ce doci k vama i dati vam sta trazite. A stanje u Srbiji ce se na taj nacin popravljati i moci cete imati zivot o kakvom sanjate. Ljudi iz moje sopstvene porodice otisli su u Nemacku, SAD , Kanadu. Nikad se jos nisu vratili. A trebalo bi. Ne kaze se uzalud: Svuda prodji svojoj kuci dodji. A opet,Ubi cor ibi patria( domovina je tamo gde je srce). Moje srce je u Srbiji.

Leave a Reply

Tražiš nešto?

Koristi formu ispod da pretražiš sajt:

I dalje nisi našao šta si tražio? Ostavi komentar na nakom članku ili nas kontaktiraj kako bi smo rešili problem!

Arhiva

Svi unosi, hronološki...